Наступао је широм Европе (у Аустрији, Италији, Француској, Енглеској, Немачкој, Белгији, Шведској, Данској, Мађарској, Пољској, на Малти), али и у Северној Америци (у САД, Канади, Мексику), као и у Азији (у Јапану) и Африци (у Сенегалу и Тунису).

У камерним ансамблима, Станковић је оствариосарадњу са Немањом Радуловићем, Габријелом Фелцом, Станком Мадићем, Огњеном Поповићем, Тијаном Милошевић, Јуријем Ревичем, Јаном Фоглером, Естер Хафнер, са гудачким квартетима Noûs (Италија) и Epoque (Чешка), са тријомПокрет.

Немања Станковић награђиван је као финалиста бројних такмичења и конкурса, попут Интернационалног такмичења виолончелиста у Лицену (Аустрија), Међународног такмичења музичке омладине у Београду (Србија), Јоханес Брамс (Аустрија), Фиделио специјал (Аустрија), Антонио Јанигро (Хрватска), Петар Коњовић(Србија). Године 2007. од стране уметничке асоцијације АртЛинк проглашен је за најперспективнијег младог уметника Србије.

2018. године проглашен је за ‘Младог уметника године’ од стране ревије „Музика класика“.

2019. године, Трио Имерсио, у саставу са Станковићем, проглашен је за Ансамбл године од стране уметничке асоцијације „Le Dimore del Quartetto“, што им је донело награду фондације „Brivio Sforza“.

Имао је запажене наступе на међународним фестивалима: БЕМУС, НИМУС, ОКТОХ, Alpen Classica, Котор Арт, Чело фест, БУНТ.

Немања Станковић рођен је у Крагујевцу, где је као ученик генерације завршио средњу музичку школу у класи Боже Сарамандића. Дипломирао је на Факултету музичке уметности у Београду, у класи Сандре Белић, као Студент године. На Бечком конзерваторијуму студирао је у класи Наталије Гутман, стекавши диплому мастера уметности. Постдипломске студије похађао је на Универзитету Моцартеум у Салцбургу код Енрика Бронција, као и у Фиренци (Scuola di Musica di Fiesole) у класи Наталије Гутман и Елизабет Вилсон. Марта 2015. одбранио је своју докторску дисертацију на ФМУ у Београду као најмлађи српски носилац титуле доктора у области уметности.

Похађао је мајсторске курсеве код реномираних уметника као што су Ралф Киршбаум, Миша Мајски, Алфред Брендел, Јенс Петер Мајнц, Дејвид Стрејнџ.

Тренутно свира на инструменту Карлоса Робертса из Кремоне (2012).

Остварио је трајне аудио снимке за РТС, ORF, RAI.

Децембра 2020. године објавио је албум „Трагови“ са осам нових композиција за виолончело српских аутора, који је уврштен међу пет најбољих остварења за виолончело у 2020. години, по избору „Виолончело Фондације“ из Њујорка (САД).За изванредну интерпртацију дела на албуму „Трагови“, „захваљујући својој изузетној музикалности, сугестивности, лепоти тона, техничкој перфекцији“, Немања Станковић награђен је Наградом града Београда – Деспот Стефан Лазаревић.

Немања Станковић био је вођа групе виолончела Београдске филхармоније током осам сезона (2011 – 2019). Од 2017. до 2018. године предавао је Виолончело на Факултету уметности у Нишу, а тренутно је запослен као доцент на Факултету музичке уметности у Београду, на Катедри за камерну музику.

„Немања Станковић поседује сасвим специфичан приступ разумевању музике који резултира највишим нивоом интерпретације“ (Наталија Гутман, виолончелисткиња)

„Интензивно, суптилно, надахнуто…“ (Новосадски Дневник)

„Може се рећи да је Станковић показао и да је могуће приближити се идеалној интерпретацији…“ (Културни кругови, Радио Београд 2)

„Станковић открива јасноћу и изражајност сочна и богата челистичка вибрато тона великог динамичког распона“ (Нови Лист, Хрватска)